Др Радомир Божић, редовни професор

ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА ПАЛЕ ЗА МАНДАТНИ ПЕРИОД 2018.- 2022. ГОДИНА

„Ко хоће нешто да учини, нађе начин; ко неће ништа да учини, нађе оправдање“. П. Пикасо

Мотив и разлог да се пријавим на Интерни конкурс за избор декана Економског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву су властита (пр)оцјена стања у домену образовања економиста, студија економије, статуса економије као науке и праксе у нашем друштву, са једне стране, те (пр)оцјена стања на Економском факултету Пале и потребе и могућности да се стање поболјша и обезбиједи квалитетнији рад и далји развој овог Факултета, са друге стране.

Сматрам да је стање на Економском факултету Пале поодавно неприхватлјиво, али да постоје потенцијали да се, кроз озбилјан рад наставника, сарадника и пратећих служби Факултета и Универзитета, те кроз истински партнерски однос са студентима, унаприједи квалитет студија и квалитет знања и вјештина који се током студија стичу, што мора бити примарни интерес наставног особлја, као и студената, њихових породица и друштва у цјелини. Тај потенцијал су просторни и други услови који постоје за рад, постојећа структура наставног особлја, али под условом да се око тога постигнемо консензус и унаприједимо рад на Факултету, а посебно младе колегинице и колеге који тек треба да се доказују и развијају своје универзитетске каријере. Озбилјни факултети уосталом јачају своје наставне потенцијале кроз континуирани пријем најболјих и најамбициознијих студената  пружајући им  прилику да постану болји професори од својих професора.

Током последњих неколико мјесеци на Факултету су урађене значајне ствари које у суштини представлјају прекид са досадашњом лошом праксом и управлјањем Факултетом, а избор декана је прилика да се са позитивним промјенама настави још одлучније.

Ово је клјучна порука овог Програма, а његова успјешна реализација је начин да се поврати углед који је Економски факултет Пале, који с пуним правом баштини традицију Економског факултета Сарајево на простору Републике Српске, имао од почетка рада на Палама и који образује студенте највећим дијелом из источног дијела Републике Српске. Најболја потврда тог угледа и перцепције јавности и изван регије која гравитира сједишту Факултета, је чињеница да су се, у годинама када је овај Факултет имао наставну линију у Бијелјини, на овај Факултет уписивали понајболји ученици из Гимназије и Економске школе у Бијелјини јер су и они и њихови родителји вјеровали да ће ту добити најболје економско образовање, знања и вјештине.

Цилјеви овог Програма и његове реализације су:

1. Креирање, усвајање, промоција и примјена новог наставног плана на сва три циклуса студија стандардизоване структуре коју имају озбилјни економски факултети који ће омогућити да наши студенти стичу знања и вјештине као и њихове колеге на другим респектабилним економским факултетима;
2. Стварање услова за развој властитог наставног кадра кроз континуирану селекцију и избор најболјих и најамбициознијих из реда властитих студената и подршку за њихов развој током цијеле универзитетске каријере, уклјучујући и сарадњу са другим респектабилним економским факултетима;
3. Успоставлјање истинског партнерског односа са студентима, у складу са Законом о високом образовању, на основама заједничког цилја – висок квалитет знања и вјештина и осособлјавање за њихову примјену која нашим свршеним студентима треба да омогући конкурентску предност на очекивно све конкурентнијем тржишту рада;
4. Квалитет студија, односно квалитет и примјенлјивост знања и вјештина засновани на конзистентној и одговорној примјени одговарајућег режима студија који треба да повећа ниво знања и вјештина које се стичу на овом Факултету, а не олакшавање стицања дипломе уз све мање рада наставника, сарадника и студената, и тиме враћање угледа и повјерења јавности које је Економски факултет Пале имао раније;
5. Унапређење научно-истраживачког рада кроз индивидуални рад наставника и сарадника, кроз усмјеравање и заједнички рад са студентима на другом и трећем циклусу студија, те кроз научно-истраживачке пројекте и консултантске услуге комерцијалног карактера;
6. Као резултат свега наведеног, одговарајуће акредитације Факултета, циклуса студија и студијских програма, али суштинске, а не формалне.

У наставку је кратка елаборација реализације наведених цилјева, која ће уколико добијем подршку Наставно-научног вијећа бити, заједно са одабраним „деканским тимом“, али и свим члановима овог Вијећа који то желе и који су спремни да дају свој допринос, операционализована и конкретизована кроз динамички план током мандатног периода до 2022. године.

(1) Креирање, усвајање, промоција и примјена новог наставног плана на сва три циклуса студија

Клјучно питање и водилја сваке високообразовне институције је Наставни план и начин његове реализације. Адекватан наставни план сваког економског факултета, који претендује да буде озбилјан и да студентима омогући стицање знања и вјештина одговарајућег квалитета, који тражи и препознаје „нормално“ тржиште рада, али и омогућава развој властитог кадра те озбилјно бавлјење економском науком, је први, или како би рекли математичари потребан услов да би се факултет кретао у потребном смјеру и остварио своје укупне цилјеве. Да тај предуслов не би остао само мртво слово на папиру потребно је да га све заинтересоване стране – партнери, прије свих наставно особлје, руководство факултета и студенти прихвате као средство за реализацију заједничког цилја – озбилјан студиј економије и висок квалитет стечених знања и вјештина које ће валоризовати тржиште рада у најширем смислу ријечи.

Какав је наставни план је потребан Економском факултету Пале и како процијенити да ли је он адекватан?

По мом дубоком убјеђењу, али и по мишлјењу, прије свих, младих колега са којима сам разговарао на ову тему током претходних мјесеци, основни принципи новог наставног плана су дати у наставку.

Мишлјење које сам заступао приликом предлагања и доношења и претходних наставних планова, које је познато колегама који су дуже на Факултету, је да приликом доношења (било ког)  наставног плана на нашем Факултету не треба откривати „топлу воду“ нити правити експерименте у смислу структуре наставног плана, назива и силабуса/програма предмета. Обавеза озбилјног факултета, а наш Факултет и овај Програм претендују да он буде такав, је да студентима пружи образовање засновано на „стандардизованом“ наставном плану, односно на „стандардизованим“ предметима који га чине (назив, силабус/програм, литература, …) који су уобичајени на студију економије у ужем и ширем окружењу. Сматрам да би то требало бити основа и полазиште приступа доношењу новог наставног плана за наредни период. При томе је неспорно да  Факултет треба водити рачуна и о постојећој структури наставника и потреби да се предмети  наставног плана „покрију“  наставницима који су у радном односу на Факултету и Универзитету, и којима је овај Факултет и Универзитет „матична лука“, али при томе не бисмо смјели упасти у замку да се наставни план и предмети прилагођавају постојећој структури наставника и стога значајније одступе од наведеног приступа и цилја.

У цилју креирања, усвајања и лиценцирања/акредитације новог наставног плана потребно је обезбиједити истинско учешће свих наставника и сарадника, озбилјне професионалне и академске расправе на катедрама, а затим међу руководиоцима  катедри, како би се, прије коначне расправе на Наставно-научном вијећу, постигла одговарајућа сагласност у погледу заступлјености катедри и катедарских предмета у структури наставног плана, имајући у виду претходно наведени цилј – „стандардизовани“ студиј економије који студентима пружа стандардизовано и уравнотежено економско образовање као и на другим економским факултетима за које сматрамо да пружају такво репрезентативно образовање будућим економистима.

Адекватност новог наставног плана би требало (пр)оцјењивати на основу његове усклађености са претходно наведеним принципима, са једне стране, те реалношћу укупних потенцијала Економског факултета Пале да такав план успјешно примијени односно реализује кроз наставно-научни процес.

Имајући у виду важност, сложеност и обим активности које треба провести, сматрам да је разуман рок да се нови наставни план припреми и његова примјена почне од школске 2019./2020. године.

(2) Стварање услова за развој властитог наставног кадра

Економски факултет на Палама је, као и други факултети на Универзитету у Источном Сарајеву, током претходних 20-ак година имао значајно деформисану структуру наставног кадра, или тзв. инверзну пирамиду у којој је било доминантно учешће наставника у вишим научним звањима. То је била послједица чињенице да су највећи дио наставника били наставници са предратног Универзитета у Сарајеву и других универзитета из бивше СР Босне и Херцеговине. Други разлог је чињеница да је за стварање новог властитог кадра било потребно вријеме, а отежавајући фактор су свакако били и ратни и постратни услови. Поред тога, по мом мишлјењу које је добро познато колегама који су дуже на овом Факултету, је да Економски факултет на Палама и његова руководства нису у доволјној мјери форсирали пријем нових асистената и пружали подршку развоју властитог кадра. Не морамо се око овога сложити, али период од двадесетак година је ипак доволјно дуг да факултет који води рачуна о свом развоју креира респектабилно језгро властитог наставног кадра.

Под стварањем услова за развој властитог наставног кадра подразумијевам слједеће:

• Праћење и подстицање рада постојећих асистената и стварање потребних материјалних и других услова за њихов квалитетан развој и напредовање (финансијских, обезбјеђење одговарајућих софтвера, мастер и докторски студиј на другим респектабилним факултетима, омогућавање рада у озбилјним научно-истраживачким пројектима и сл.)
• Континуирано праћење најболјих, натпросјечних и најамбициознијих студената и континуирани пријем нових асистената, водећи рачуна о приоритетима и равномјерном развоју клјучних научних области, катедри и предмета према постојећим и цилјним наставним плановима;
• Усвајање принципа „више наставника и сарадника“ на научним областима и предметима, што треба да буде и један од клјучних принципа наставног плана“, а не непотребно „цијепање“ базних предмета ради стварања простора за радну норму наставника и сарадника;
• Укинути праксу „мој предмет“, уколико она постоји, и створити услове да се младе колеге одмах по стицању научних и наставних звања уклјучују у наставни процес.

(3) Успоставлјање истинског партнерског односа са студентима

Неспорно је да високо образовање и факултети постоје због студената, и да су студенти и формално и суштински и партнер и друга страна медалје процеса студија и високог образовања. Тако је постулирано Законом о високом образовању у Републици Српској, те одговарајућим поѕаконским актима на Универзитету и Факултету, а у  складу са тим прописима студенти бирају своје представнике и партиципирају у раду универзитетских и факултетских органа. Уосталом то је пракса која има дугу универзитетску традицију.

У складу са наведеним, немогуће је нормално функционисање, а поготово успјешна реализација наставног плана и клјучне наставне функције факултета без успоставлјања истинског партнерског односа са студентима, као појединцима, али и са њиховим изабраним легитимним представницима. Претпоставка тог односа и гаранција заједничког успјеха је по мом дубоком убјеђењу не само формални, него суштински консензус у вези са надам се неспорним заједничким цилјем – висок квалитет знања и вјештина и осособлјавање за њихову примјену која нашим свршеним студентима треба да омогући конкурентску предност на све конкурентнијем тржишту рада.

Вјерујем да је наведени цилј неспоран и за студенте и за наставно особлје и руководство факултета и да на основу њега заиста можемо бити партнери на заједничким задацима у функцији остварења овог цилја. Да ово не би звучало као фраза, то по мом мишлјењу значи, отворен и конструктиван разговор о сваком питању и/или проблему који се појави у вези са организацијом процеса наставе и испита (у складу са утврђеним правилима), о идејама и приједлозима како ове процесе унаприједити и поболјшати, како подстаћи и мотивисати једни друге да радимо више и постигнемо болје и мјерлјиве резултате, засноване на раду, знању и вјештинама, а не на спуштању критеријума, пролазности по сваку цијену и сл., што је сигуран сам цилј и интерес свих студената који су уписали факултет да би стекли знање и вјештине које ће им требати, а не стекли дипломе иза којих не стоје таква знање и вјештине.

Имајући у виду чињеницу да студенти као млади лјуди имају потребу да, уз студиј имају и свој друштвени живот у најширем смислу ријечи (спорт, култура, забава, дружење,…) сматрам да Факултет у оквиру својих могућности треба да помогне „својим“ студентима да и тај сегмент студентског живота „проживе“ током студија. Да и то не би звучало као фраза, то би по мом мишлјењу требало да се реализује на начин да органи Факултета помогну у реализацији идеја и пројеката које иницирају и предложе студенти, уклјучујући и посредовање у помоћи од стране алумни асоцијације бивших студената и пословних партнера Факултета.

(4)     Квалитет студија, односно квалитет и примјенлјивост знања и вјештина засновани на конзистентној и одговорној примјени одговарајућег режима студија

Резултат рада сваког факултета у домену његове клјучне образовне функције, мјерен квалитетом студија, односно квалитетом знања и вјештина која студенти стичу, уколико су остварени претходно наведени цилјеви и задаци, зависи од тога како се реализује утврђени режим студија. То наравно зависи од тога колико се сваки учесник тј. сваки наставник и сарадник/асистент и сваки студент озбилјно посвете својим „преузетим“ обавезама. Другим ријечима, колико одговорно и предано наставници и сарадници држе предавања и вјежбе; колико разумлјиво тумаче и помажу студентима да схвате, разумију и науче претходно утврђене програме/силабусе; колико је утврђена литература доступна, разумлјива и прилагођена; колико се конзистентно примјењују правила студирања, уклјучујући и провјеру знања и испите; да ли су наставници, сарадници, али и студенти спремни и за додатни рад да би се појасниле одређене комплексније области, по процјени наставног особлја, али и по процјени и на захтјев студената; те колико озбилјно студенти испуњавају своје обавезе. Да би се обезбиједио увид у одвијање овог процеса руководство Факултета и студентски представници као партнери на истом цилју/задатку, треба да континуирано прате процес и поштовање режима студија, да се о томе отворено разговара и да се по потреби благовремено предузимају одговарајуће корективне активности.

Да би се обезбиједио цилјани задоволјавајући квалитет студија, а не пролазност по сваку цијену и као послједица таквог приступа оцјена као „квази“ индикација резултата и успјеха, Факултет са студентима као истинским партнерима, може да уради много, прије него што алиби за први циклус студија потражи у нивоу знања који новоуписани студенти донесу из средње школе и незаинтересованости студената за рад и студирање.

Не претендујући на потпуност, неки од модалитета како то постићи, познати у пракси озбилјнијих економских факултета, би могли бити:

• Континуирана, а не ад хоц, промоција и презентација Економског факултета Пале као факултета на коме се „студира“ економија и омогућава стицање квалитетног знања и вјештина потребних савременом тржишту рада, заснована и на презентацији реалних досадашњих резултата и остварења у образовању и научно-истраживачком раду;
• На претходно утврђеној основи привлачење болјих и амбициознијих средњошколаца за упис на овај факултет;
• Организовање припремне наставе за полагање пријемних/квалификационих испита за потенцијалне кандидате;
• Организовање посебне припремне наставе на новоуписане студенте (бруцоше) из оних области за које је то потребно прије почетка редовне наставе на првој години;
• На приједлог наставника и сарадника, или студената, организовање додатне наставе и вјежби на оним предметима на којима се укаже таква потреба, како ради помоћи студентима да савладају наставни програм, тако и ради припреме најболјих, натпросјечних и најамбициознијих студената да остваре још болје резултате, учествују на такмичењима или у истраживачким пројектима;

Поред наведеног, ради стицања практичних знања, наставно особлје може и мора  кроз реализацију наставаних програма/силабуса омогућити студентима разумијевање и оспособити их за практичну примјену знања из свих предмета, како цилјеви и исходи учења, наведени у силабусима, не би остали само „списак лијепих желја“. У истом цилју руководство Факултета треба, у сарадњи са институцијама и пословном заједницом, уклјучујући властиту алумни асоцијацију, обезбиједити и „студентску праксу“ за сваког студента до окончања првог циклуса студија (вјероватно је најболје рјешење након завршетка треће године студија).

Окосница квалитета студија на другом и трећем циклусу би требало бити подстицање конкуренције и такмичарског духа у савладању утврђених планова и програма, усвајање и примјена методологије научно-истраживачког рада, квалитет приступних, семинарских и завршних радова (на другом циклусу), те креирање и провођење емпиријских и примијењених истраживања у функцији израде завршних радова и докторских дисертација. Наставници и органи Факултета могу и треба да помогну да се резултати истраживања и најболји радови публикују у часописима, на научним скуповима и промовишу као индивидуални рад наших студената, али и Факултета, те помоћи у обезбјеђењу одговарајуће финансијске подршке. Одговорност Факултета у овом домену, свих наставника појединачно и надлежних органа, је да да се промовише истински научно-истраживачки рад и спријече покушаји плагирања.

Режим студија заснован на наведним принципима и континуирана борба за квалитет студија и знања и вјештина, наставног особлја и студената, уклјучујући и оспособлјавање за њихову примјену, је једини начин и пут за враћање угледа и повјерња јавности које је Економски факултет Пале имао раније, за (ре)позиционирање диплома стечених на овом факултету на тржишту рада и за далји развој овог Факултета.

(5) Унапређење научно-истраживачког рада

С обзиром да је на озбилјним факултетима, или онима који претендују да то буду, немогуће раздвојити образовно-наставни од научног рада, на Економском факултету Пале је потребно и могуће, упркос објективно присутним органиченњима, унаприједити научно-истраживачки рад. То је обавеза сваког наставника и сарадника, али и катедри и Наставно-научног вијећа и руководства Факултета, прије свега у погледу стварања потребних претпоставки. Континуирани научно-истраживачки рад омогућава наставном особлју да студентима преносе актуелна знања и вјештине и резултате туђих и сопствених емпиријских истраживања који потврђују економске теорије и моделе и тиме оправданост изучавања економије као науке и праксе. Поред тога, резултати научно-истраживачког рада су најболја промоција озбилјности било ког факултета и његове конкурентске позиције и у образовној и научно-истраживачкој сфери, а на економским факултетима могу бити и значајан извор властитих прихода и финансирања.

Оно што надлежни органи Факултета реално могу урадити у функцији подстицања научно-истраживачког рада је, прије свега:

• Оспособлјавање властитог кадра за озбилјан научно-истраживачки рад, уклјучујући и припрему пројектних задатака и пријава за одговарајуће научно-истраживачке пројекте;
• Обезбјеђење информација о конкурсима и пројектима које финансирају домаћи и инострани финансијери и институције;
• Материјално-техничка и финансијска помоћ за припрему пријава и учешће на конкурсима;
• Обезбјеђење материјално-техничких претпоставки за научно-истаживачки рад (рачунарска и ИТ подршка – рачунари, софтвери, приступ релевантним базама података) у сарадњи са Универзитетом и ресорним министарствима;
• Успоставлјање одговарајућег мотивационог механизама за припрему, уговарање и реализацију комерцијалних истраживачких пројеката и консултантских услуга.

(6) Акредитације Факултета, циклуса студија и студијских програма

Иако је и у формалном али у суштинском смислу одговарајућа акредитација, било обавезна, било престижна, несумњиво цилј коме сваки факултет тежи и логично један од основних цилјева, у овом програму она се третира као изведени цилј, а не цилј који је сам себи сврха. Неспорно је да су формалне акредитације или лиценцирање високошколских установа прописане и код нас, те да није могуће да било која од њих без тог формалног предуслова уписује студенте, организује студиј и издаје дипломе. Стога маркетиншки приступ појединих високошколских установа и факултета и у нашој пракси да су „акредитовани или лиценцирани“ или први који су за то испунили услове, не значи много уколико се ради само о форми, осносно ако иза тог „префикса“ не стоји суштина односно квалитет студија, те стечених знања и вјештина као основа стечене дипломе.

Стога је у овом Програму акредитација оставлјена и разматрана као последњи у низу цилјева, иако наравно не и најмање важан. Разлог за то је схватање да ће акредитација/лиценцирање Економског факултета Пале, као и сваког другог факултета, и формално и суштински „доћи“ сама по себи, уколико се у интеракцији и синергији, у потпуности и суштински заиста реализују претходно елаборирани цилјеви. При томе би синтетички показателј њихове реализације требало да буде квалитет студија и стечених знања и вјештина као основа стечене дипломе и на томе заснован углед Факултета и његова перцепција у очима студената (бивших, садашњих и будућих), њихових родителја, породица, академске и најшире јавности.

Овакав приступ би се умјесто „маркетиншке“ поруке односно графита, за коју уважени професор Милорад Телебак у једном свом брилјантном и критичком осврту под насловом „Суноврат образовања“  наводи да је виђен на једном факултету у Брчком „Ту ме цијене, ту купујем“, по мом дубоком увјерењу требао свести на очекивање родителја и студената Економског факултета Пале „Ту нас цијене, ту се студира и учи економија, ту се стичу релевантна знања и вјештине за њихову примјену у пракси, ту треба студирати економију“.

Пале, јули 2018. године