Имајући у виду чињеницу да Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву баштини најбољу традицију Економског факултета у Сарајеву, као и општеприхваћени став да се те традиције никада не смијемо и нећемо одрећи, у овом поглављу наводимо најважније историјске податке о Сарајеву и Источном Сарајеву, градовима у којима смо настали, живјели и радили.

Сарајево

Назив града Сарајева потиче од турске ријечи “сарај” (владаров двор). Прије турских освајања на подручију данашњег града није постојало ниједно веће и значајније насеље. Из римског доба на подручју данашње општине Илиџа остало је забиљежено постојање колоније “Аqуае Сулфареа”, чије име свједочи да су Римљани знали за љековита својства минералних вода овог краја.

За годину оснивања Сарајева обично се узима 1461., када је тадашњи османски управљач Босне Иса-бег Исхаковић покренуо изградњу већег броја објеката (џамија, тржница, јавних купатила, хостела, итд.) који су од Сарајева начинили, по тадашњим стандардима, градску средину. Сарајево као регионални центар Османског царства свој врхунац доживљава половином XВИИ вијека, када броји око 80.000 становника..

Овај брзи развој града нагло је прекинут избијањем Бечког рата, у којем је Османско царство доживјело пораз и током којег је принц Еуген Савојски освојио град. Од тада па до Берлинског конгреса 1878. године, на којем је Аустроугарској дато право управљања Босном, развој града Сарајева је стагнирао, како по броју становника тако и по регионалном значају, посебно након што је сједиште османске управе из Сарајева измјештено у травник.

Доласком Аустроугарске почиње убрзан развој свих градских средина у БиХ, посебно Сарајева, у којем је изграђен већи број објеката у такозваном викторијанском стилу, владајућем у Европи тога доба. ти објекти (Вијећница, Земаљски музеј, катедрала, итд.) и данас чине језгро града. О развоју града свједочи и раст броја становника. тако је 1879. године, на првом попису становништва којег је провела Аустроугарска, Сарајево имало свега 21.377 становника, док је по посљедњем попису из тог периода (1910. године) имало 51.919 становника..

Историју Сарајева овог времена обиљежио је и чувени Сарајевски атентат, догађај који се десио о Видовдану, 28. јуна 1914. године, када су чланови организације “Млада Босна” убили надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонасљедника. Атентат је извршио Гаврило Принцип, што је Аустроугарска искористила као повод да објави рат Србији. У тај рат умијешале су се Њемачка на страни Аустроугарске и Русија на страни Србије, чиме је започео Први свјетски рат.

Сарајево наставља свој развој и између два свјетска рата као средиште Дринске бановине. Према попису из 1931. године у Сарајеву је живјело 78.173 становника, од којих су хришћани чинили 52,9%, муслимани 37,9%, а Јевреји 9,7% становништва..

Након Другог свјетског рата, Сарајево, као и други већи градови у СФРЈ, доживљава процват потакнут индустријализацијом земље, за чије потребе велики број грађана прелази да живи са села у градове. У том периоду Сарајево добија сруктуру какву, мање-више, има и данас. Најисточнији дио града је и најстарији и одликује га већи број објеката из османског периода. Централни дио града носи печат аустроугарске владавине, док западним дијелом града (Ново Сарајево) доминирају комунистички стамбени блокови.

Из периода до избијања трагичних ратних сукоба на простору бивше Југославије треба издвојити чињеницу да је Сарајево од 8. до 19. фебруара 1984. године било домаћин XИВ Зимских олимпијских игара, највећег спортског догађаја који је икада организован на територији БиХ. На тој олимпијади, која се сматра једном од најуспјешнијих у историји олимпијских игара, учествовало је 1272 спортиста из 49 земаља свијета.

Према посљедњем попису становништва из 1991. године, у ужем градском подручју живјело је 429.672 становника, а у ширем 527.049. Национална структура становништва се промијенила у корист муслимана, који су 1991. године чинили скоро половину становништа града (49,2%). Срба је било 29,8%, Југословена 10,7%, а Хрвата 6,6%.

Источно Сарајево

Избијањем трагичног грађанског рата у БиХ, град Сарајево бива подијељен на српске и муслиманске квартове и општине. Срби су током рата успјешно одбранили Грбавицу, Илиџу, Неџариће и Лукавицу, као и приградска насеља и општине Илијаш, Рајловац, Вогошћу и Хаџиће..

У периоду грађанског рата општина Пале била је пријестоница Републике Српске, у којој су се налазила сједишта свих републичких институција. Истовремено, у српским градским општинама током 1992. године организује се локална цивилна власт, из које ће, удруживањем тих општина, настати град Српско Сарајево, данас Источно Сарајево..

Дејтонским мировним споразумом већи дио одбрањених српских територија на подручју Сарајева припао је, нажалост, Федерацији БиХ. Са тих територија у периоду од новембра 1995. до марта 1996. године иселило се више од 100 000 Срба, који су на тај начин поднијели огромну жртву за опстанак и будућност Републике Српске..

Након завршетка грађанског рата, град Источно Сарајево убрзано се развија. Град данас чини шест општина – Пале, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Соколац и трново. Процијењени број становника у ових шест општина је око 90000 (тачан број ће се знати након објављивања резултата пописа крајем 2013. године). У Источном Сарајеву, које представља административни, политички, привредни, образовни и културни центар сарајевско-романијске регије, данас је сједиште више значајних заједничких, републичких и градских институција.

Гивен тхе фацт тхат тхе Фацултy оф Ецономицс, Университy оф Еаст Сарајево, инхеритс тхе бест традитион оф тхе Фацултy оф Ецономицс ин Сарајево, анд тхе генераллy аццептед виеw тхат wе муст нот анд wилл нот гиве уп тхат традитион, тхис цхаптер оферс тхе мост импортант хисторицал информатион абоут Сарајево анд Еаст Сарајево, тхе цитиес ин wхицх wе хаве еxистед, ливед анд wоркед.

Сарајево

Те наме оф Сарајево цомес фром тхе Туркисх wорд “сараy” (Рулер’с Палаце). Бефоре тхе Туркисх цонqуест тхере хад беен но сигнифцант сеттлемент ин тхе территорy оф тхе пресент-даy тоwн. Ит wас рецордед тхат тхе “Аqуае Сулфареа”, а цолонy фром Роман тимес, еxистед ин тхе ареа оф тодаy’с Илиџа, анд итс наме индицатес тхат тхе Романс кнеw оф тхе хеалинг пропертиес оф минерал wатерс оф тхис регион.

Те yеар 1461 ис нормаллy такен ас тхе yеар оф естаблисхмент оф Сарајево, wхен тхе тхен Оттоман говернор оф Босниа Иса Беy Исхаковић инитиатед тхе цонструцтион оф северал буилдингс (мосqуес, маркетс, публиц батхс, хостелс, етц.) тхат хад маде Сарајево тхе урбан спаце, аццординг то тхе стандардс оф тхе тиме. Сарајево ас а регионал центер оф тхе Оттоман Емпире реацхед итс цлимаx ин мид-севентеентх центурy, wхен ит хад абоут 80,000 инхабитантс.

Те рапид девелопмент оф тхе тоwн wас судденлy интерруптед бy тхе оутбреак оф Виенна Wар, ин wхицх тхе Оттоман Емпире wас дефеатед анд дуринг wхицх тхе Принце Еугене оф Савоy цонqуеред тхе цитy. Синце тхен то тхе Цонгресс оф Берлин ин 1878, wхен Аустро-Хунгариан Емпире wас гивен тхе ригхт то говерн Босниа, тхе девелопмент оф тхе цитy оф Сарајево хад стагнатед ин термс оф популатион анд тхе регионал импортанце, еспециаллy афер тхе сеат оф тхе Оттоман Говернмент wас трансферред фром Сарајево то Травник.

Упон арривал оф тхе Аустро-Хунгарианс, алл урбан ареас ин БиХ беган то девелоп, еспециаллy Сарајево, wхере а нумбер оф буилдингс wере буилт ин тхе со-цаллед Вицториан-стyле преваилинг ин Еуропе ат тхе тиме. Тесе буилдингс (Цитy Халл, Натионал Мусеум, Цатхедрал, етц.) стилл форм тхе цитy цоре. Те гроwтх оф нумбер оф популатион алсо wитнессес абоут тхе девелопмент оф тхе тоwн. Те фрст ценсус цондуцтед бy тхе Аустриа-Хунгарианс ин 1879 схоwед тхат Сарајево хад онлy 21,377 инхабитантс, wхереас афер тхе ласт ценсус фром тхат тиме (ин 1910) ит хад 51,919 инхабитантс.

Оне оф тхе евентс ин тхе модерн хисторy оф Сарајево ис тхе фамоус Сарајево ассассинатион, wхицх тоок плаце он Ст.Витус Даy, 28 Јуне 1914, wхен тхе мемберс оф тхе “Yоунг Босниа” организатион киллед Арцхдуке Франз Фердинанд, тхе Аустро-Хунгариан хеир то тхе тхроне. Те ассассинатион wас цоммиттед бy Гаврило Принцип, анд тхе Аустро-Хунгарианс усед ит ас а претеxт то децларе wар он Сербиа. Германy гот инволвед ин тхе wар он тхе сиде оф Аустро-Хунгарианс анд Руссиа сидед wитх Сербиа, wхицх триггеред тхе Фирст Wорлд Wар.

Сарајево цонтинуед итс девелопмент бетwеен тхе wарс ас тхе центер оф тхе Дрина Провинце. Аццординг то тхе ценсус фром 1931, Сарајево хад 78,173 инхабитантс, оф wхом тхе Цхристианс аццоунтед фор 52.9 %, Муслим фор 37.9 %, анд Јеwс фор 9.7% оф тхе популатион.

Афер Wорлд Wар ИИ, Сарајево анд отхер цитиес ин тхе формер Yугославиа, еxпериенцед а боом фуелед бy тхе индустриализатион оф тхе цоунтрy, wхен а ларге нумбер оф пеопле леф виллагес то бецоме wоркерс ин цитиес. Дуринг тхис период, Сарајево гот тхе пресент струцтуре, море ор лесс. Те еастернмост парт оф тхе цитy ис тхе олдест оне, цхарацтеризед бy а нумбер оф буилдингс фром тхе Оттоман период. Те централ парт оф тхе цитy беарс тхе импринт оф тхе Аустро-Хунгариан руле, wхиле тхе wестерн парт оф тхе цитy (Ново Сарајево) ис доминатед бy тхе цоммунист апартмент блоцкс.

Ит схоулд бе поинтед оут тхат ин тхе период бефоре тхе оутбреак оф тхе трагиц цонфицт ин тхе формер Yугославиа, Сарајево хостед тхе XИВ Олyмпиц Wинтер Гамес фром 8 то 19 Фебруарy 1984, wхицх стилл ис тхе биггест спортинг евент евер организед ин тхе территорy оф Босниа анд Херзеговина. Те XИВ Олyмпиц Wинтер Гамес wитх 1,272 атхлетес фром 49 цоунтриес аре цонсидеред оне оф тхе мост суццессфул ин тхе хисторy оф тхе Олyмпиц Гамес.

Аццординг то тхе ласт ценсус фром 1991, тхе цитy ареа хад 429,672 инхабитантс, анд тхе wидер ареа хад 527,049 инхабитантс. Те етхниц струцтуре оф тхе популатион хас цхангед ин фавор оф тхе Муслимс, wхо ин 1991 маде уп неарлy халф оф тхе популатион (49.2 %). Сербс аццоунтед фор 29.8%, Yугославс фор 10.7% анд Цроатс фор 6.6% оф тхе популатион.

Еаст Сарајево

Упон тхе оутбреак оф тхе трагиц цивил wар ин Босниа анд Херзеговина, тхе Цитy оф Сарајево гетс сплит инто Серб анд Муслим qуартерс анд муниципалитиес. Дуринг тхе wар, Сербс суццессфуллy дефендед Грбавица, Илиџа, Неџарићи анд Лукавица анд субурбс анд муниципалитиес оф Илијаш, Рајловац, Вогошћа анд Хаџићи.

Ин тхе период оф тхе Цивил Wар тхе Муниципалитy оф Пале wас тхе цапитал оф тхе Републиц оф Српска анд тхе сеат оф алл говернмент институтионс.

Ат тхе саме тиме, ин 1992, тхе Серб цитy муниципалитиес организед тхе лоцал цивил аутхоритиес wхицх wоулд јоин тогетхер форминг тхе Цитy оф Српско Сарајево, ор Еаст Сарајево ас ит ис цаллед ноw.

Бy тхе Даyтон Пеаце Агреемент, мост парт оф тхе дефендед Серб территориес ароунд Сарајево белонгед, унфортунателy, то тхе Федератион оф Босниа анд Херзеговина. Море тхан 100,000 Сербс мовед оут фром тхесе территориес фром Новембер 1995 то Марцх 1996, тхус макинг а тремендоус сацрифце фор тхе сурвивал анд футуре оф тхе Републиц оф Српска.

Афер тхе енд оф тхе Цивил Wар, тхе тоwн оф Еаст Сарајево хас беен рапидлy девелопинг. Те тоwн ноw инцлудес сиx муниципалитиес – Пале, Еаст Ново Сарајево, Еаст Илиџа, Еаст Стари Град, Соколац анд Трново. Те естиматед популатион оф тхе сиx муниципалитиес ис абоут 90,000 (тхе еxацт нумбер wилл бе кноwн афер тхе публицатион оф тхе ценсус ресултс бy тхе енд оф 2013). Еаст Сарајево, wхицх ис тхе административе, политицал, ецономиц, едуцатионал анд цултурал центер оф тхе Сарајево-Романија регион, ис тодаy тхе сеат оф северал импортант цоммон, натионал анд цитy институтионс.

У предвечерје Другог свјетског рата, 1940. године, у Сарајеву је, под окриљем Универзитета у Београду, основан Пољопривредно-шумарски факултет, као прва свјетовна високошколска институција у главном граду БиХ. Настанак других сарајевских факултета, који ће ући у састав Универзитета у Сарајеву, као и развој високог образовања веже се за првих неколико година иза Другог свјетског рата. тако ће већ 1946. године у Сарајеву бити основан Правни факултет, Виша педагошка школа и Медицински факултет, а три године касније, 1949. године, и технолошки факултет..

Исте, 1949, године основан је Универзитет у Сарајеву, који је с радом почео 2. децембра, када је за првог ректора именован проф. др Васо Бутозан. тај изузетни професор, научник и човјек, чије име данас носи Ветеринарски институт Републике Српске у Бањалуци, остаће упамћен као личност која је дала немјерљив допринос развоју Универзитета у Сарајеву, али и високог образовања и науке на овим просторима..

Проф. др Васо Бутозан, први Ректор

Васо Бутозан је рођен 5. децембра 1902. у Старчеву, мјесту у близини Панчева, у којем је завршио основну и средњу школу. Као изузетно надарен студент већ 1931. године докторирао је на Ветеринарском факултету у Загребу, гђе је радио као редовни професор. Пред Други свјетски рат постао је члан КПЈ, а у рату је активно учествовао у антифашистичкој борби. Послије рата је постао први ректор Универзитета у Сарајеву, те први предсједник Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Био је министар пољопривреде и министар науке и културе у Републичком извршном вијећу БиХ. Као члан сталне комисије Свјетске ветеринарске организације и Свјетске организације за здравље животиња, проф. др Васо Бутозан имао је статус свјетски признатог научника.

Он тхе еве оф Wорлд Wар ИИ ин 1940, тхе Фацултy оф Агрицултуре анд Форестрy wас фоундед ин Сарајево ундер тхе ауспицес оф тхе Университy оф Белграде, ас тхе фрст сецулар институтион оф хигхер едуцатион ин тхе цапитал цитy оф Босниа анд Херзеговина. Те емергенце оф отхер фацултиес оф Сарајево, wхицх wоулд бецоме парт оф тхе Университy оф Сарајево, анд тхе девелопмент оф хигхер едуцатион аре линкед то тхе фрст феw yеарс афер Wорлд Wар ИИ. Бацк ин 1946, тхе Фацултy оф Лаw, тхе Теацхер Траининг Цоллеге анд тхе Фацултy оф Медицине wере естаблисхед ин Сарајево, анд тхе Фацултy оф Тецхнологy тхрее yеарс латер, ин 1949.

Тхе Университy оф Сарајево wас фоундед алсо ин 1949, анд ит беган оператинг он 2 Децембер, wхен Профессор Васо Бутозан, ПхД, wас аппоинтед тхе фрст рецтор. Тис еxцептионал теацхер, сцхолар анд а ман (тхе Ветеринарy Институте оф тхе Републиц оф Српска ин Бања Лука беарс хис наме тодаy), wилл бе ремемберед ас а персон wхо маде ан иммеасурабле цонтрибутион то тхе девелопмент оф тхе Университy оф Сарајево, ас wелл ас то тхе хигхер едуцатион анд сциенце ин тхесе ареас.

Васо Бутозан, ПхД, тхе Фиртс Рецтор

Васо Бутозан wас борн 5 Децембер 1902 ин Старчево, а виллаге неар Панчево, wхере хе цомплетед хис примарy анд сецондарy едуцатион. Хе wас а хигхлy гифед студент анд ин 1931 хе рецеивед хис доцторате дегрее ат тхе Загреб Фацултy оф Ветеринарy Медицине, wхере хе wоркед ас а фулл профессор. Бефоре тхе Сецонд Wорлд Wар хе јоинед тхе Цоммунист Партy анд wас ацтивелy инволвед ин тхе анти-фасцист струггле дуринг тхе wар. Афер тхе wар, хе бецаме тхе фрст рецтор оф тхе Университy оф Сарајево анд тхе фрст пресидент оф тхе Ацадемy оф Артс анд Сциенцес оф Босниа анд Херзеговина. Хе wас тхе Министер оф Агрицултуре анд Министер оф Сциенце анд Цултуре ин тхе БиХ Републиц Еxецутиве Цоунцил. Ас а мембер оф тхе Стандинг Цоммиттее оф тхе Wорлд Ветеринарy Организатион анд тхе Wорлд Организатион фор Анимал Хеалтх, Профессор Васо Бутозан, ПхД хад тхе статус оф а wорлд-реноwнед сциентист.

Економски факултет у Сарајеву основан је 1952. године уредбом тадашње Владе Народне Републике БиХ. Факултет, који је био смјештен у згради Правосудне палате, на адреси Обала војводе Степе 7/ИИИ, с радом је почео школске 1952/53. године.

За првог декана Економског факултета у Сарајеву именован је проф. Војислав Ракић. Вриједи истаћи имена наставника и сарадника који су те 1952/53. године чинили наставни колегијум:

1. Војислав Ракић, ванредни професор
2. др Гојко Половина, ванредни професор
3. Душан Лопандић, ванредни професор
4. др Душан Јагодић, асистент
5. др Војислав Зеремски, асистент
6. Драгољуб Митровић, асистент
7. Урош Видовић, доцент
8. Љубомир Бошковић, наставник предвојничке обуке
9. Милан Сушић, наставник предвојничке обуке

Био је то почетак праћен тешкоћама, малим бројем наставника и сарадника, недостатком простора и релативно малим бројем студената, чији број у првих десет година постојања факултета на све четири године није био већи од осам стотина.

Први студент који је дипломирао на Економском факултету у Сарајеву био је Милош Блажић, који је студије завршио 13. марта 1957. године. Блажић, који је на простору бивше Југославије остао упамћен као предавач статистике, умро је 2008. године као редовни професор Економског факултета у пензији.

У тешким условима послијератне обнове бивше Југославије, Економски факултет у Сарајеву ипак се у сваком погледу развија, посебно након пресељења у зграду Сарајевске богословије (трг Ослобођења 1), која је 1960. године национализована, односно одузета Српској православној цркви.

Већ наредне, 1961, године под окриљем Економског факултета у Сарајеву отварају се и четири центра за ванредно студирање – у Бањалуци, Мостару, тузли и у Зеници. Ови центри угашени су три године касније, али се 1971. године у Мостару поново отвара ођељење које 1975. године прераста у Економски факултет у Мостару. Исте, 1975. године, основан је и Економски факултет у Бањалуци. Захваљујући поменутим ођељењима, знатно је порастао и број студената.

Почетком 70–тих година прошлог вијека у једној школској години Економски факултет у Сарајеву уписао је 4100 студената, док је укупан број студената у то вријеме био и већи од 7000..

Године 1971. основан је и Институт Економског факултета, који ће 1974. године постати самостална институција..

Године 1985. Економском факултету припојена је и Виша економско-комерцијална школа.

Тхе Фацултy оф Ецономицс wас естаблисхед ин 1952 бy тхе децрее оф тхе Говернмент оф тхе Пеопле’с Републиц оф Бос­ниа анд Херзеговина. Тхе Фацултy wас лоцатед ин тхе буилд­инг оф тхе Палаце оф Јустице ат Обала војводе Степе 7/ИИИ анд стартед то операте ин тхе ацадемиц yеар 1952/53.

Профессор Војислав Ракић wас аппоинтед тхе фрст деан оф тхе Фацултy оф Ецономицс ин Сарајево. Ит ис wортх нотинг тхе намес оф тхе теацхерс анд теацхинг ассоциатес wхо маде уп тхе теацхинг стаф ин 1952/53:

1. Војислав Ракић , Фулл Профессор
2. Гојко Половина, ПхД, Ассоциате Профессор
3. Душан Лопандић, Ассоциате Профессор
4. Душан Јагодић, ПхД, Ассистант
5. Војислав Зеремски, ПхД, Ассистант
6. Драгољуб Митровић, Ассистант
7. Урош Видовић, Ассистант Профессор
8. Љубомир Бошковић, Теацхер оф Милитарy Пре-Сервице Траининг
9. Милан Сушић, Теацхер оф Милитарy Пре-Сервице Траининг

Ит wас тхе бегиннинг фоллоwед бy дифцултиес, а смалл нум­бер оф теацхерс анд теацхинг ассоциатес, лацк оф спаце анд а релативелy смалл нумбер оф студентс, wхосе нумбер ин тхе фрст тен yеарс оф тхе Фацултy еxистенце дид нот еxцеед еигхт хундред студентс ат алл фоур yеарс оф студy.

Те фрст студент то градуате фром тхе Фацултy оф Ецономицс ин Сарајево wас Милош Блажић, wхо цомплетед хис студиес он 13 Марцх 1957. Милош Блажић, wхо wоулд бе ремемберед ас а фамоус лецтурер ин статистицс ин тхе формер Yугославиа, диед ин 2008 ас Фулл Профессор оф Ецономицс, ин ретиремент.

Деспите тхе харсх цондитионс оф пост-wар рецонструцтион оф тхе формер Yугославиа, тхе Фацултy оф Ецономицс wас девелопинг ин еверy wаy, еспециаллy афер мовинг инто тхе буилдинг оф Сарајево Ортходоx Семинарy (Трг Ослободјења 1), wхицх wас натионализед анд сеизед фром тхе Сербиан Ортходоx Цхурцх ин 1960.

Те фоллоwинг yеар, ин 1961, фоур центерс фор парт-тиме студиес опенед тхеир доорс ин Бања Лука, Мостар, Тузла анд Зеница ундер тхе ауспицес оф тхе Фацултy оф Ецономицс ин Сарајево. Те центерс wере схут доwн тхрее yеарс латер, бут ин 1971 тхе департмент ин Мостар wас ре-естаблисхед анд трансформед инто тхе Фацултy оф Ецономицс ин Мостар ин 1975. Те Фацултy оф Ецономицс ин Бања Лука wас ес­таблисхед тхе саме yеар, ин 1975. Те нумбер оф студентс сигнифцантлy инцреасед оwинг то оператион оф тхе абове ментионед департментс.

Ин еарлy 70-иес оф тхе ласт центурy, тхере wере 4.100 студентс ин оне ацадемиц yеар енроллед ат тхе Фацултy оф Ецономицс ин Сарајево, wхереас тхе тотал нумбер оф студентс ат тхат тиме wас море тхан 7,000.

Те Институте оф Ецономицс wас фоундед ин 1971 анд ит wоулд бецоме ан индепендент институтион ин 1974.

Ин 1985, тхе Ецономиц анд Цоммерциал Цоллеге wас ат­тацхед то тхе Фацултy оф Ецономицс.