Поштовани посјетиоче сајта Економског факултета Пале,

Хвала ти што издвајаш своје вријеме како би се упознао са историјатом и тренутном понудом наше високошколске институције.

Сама чињеница да читаш овај текст показује да имаш бар мало склоности и интересовања за економију – науку која се изучава и предаје код нас.

Ако желиш да се детаљније упознаш са предметима и наставницима који би ти предавали, ако постанеш студент нашег Факулетета, молимо те да прво изабереш циклус студија који желиш да студираш (I – додипломске студије или II – постдипломске студије), а затим ћеш у рубрици „Наставни планови“ и „Наставно особље“ наћи податке који те интересују.

Међутим, ако се још двоумиш да ли уопште желиш да студираш економску науку, жељели бисмо да ти помогнемо да отклониш сваку сумњу. Економска наука је дио друштвених наука која се, у задњих сто година, изузетно брзо развијала, у задњих педесет година добила и научно признање, те данас постала незаобилазни дио јавног дискурса. Заправо, ако се окренеш око себе и размислиш шта си данас радио, тешко да можеш да пронађеш иједну тему која се, мање или више, директно није тицала економије. Од производње паметног телефона који користиш, одласка у омиљени кафић, подизања готовине са банкомата, вожње аутобусом или чак слушања предавања код професора – тешко да би ишта од тога било могуће да није било неког економисте који је помогао да се нечија идеја реализује и постане производ и услуга од које си данас, свјесно или несвјесно, користио. Због тога, није претјеривање рећи да је економија професија која помаже да друштво у коме живимо буде боље и просперитетније.

То, наравно, не значи да су економисти свеци, а још мање да су безгрешни. Као што постоје лоши доктори или лоши аутомеханичари, тако постоје и лоши економисти. Ипак, тешко да је то аргумент против економије као науке, а још мање против улагања свог времена да се постане врхунски економиста. Можда је ово право мјесто да се позовемо на ријечи добитника Нобелове награде за економију из 2008. године, генијалног и искреног Пола Кругмана:

“Можда је ултимативано питање које свако себи треба да постави – шта мислите да је сврха улагања вашег труда (да се нечим бавите)? Могу тврдити да се код мене ради о племенитом карактеру и рећи вам да је смисао мог рада допринос добробити људског рода. Или могу покушати да вас шокирам и рећи вам да су, све о чему ја бринем, паре и професионална признања. Ни једно ни друго не би било у попуности нетачно. Ја, заиста, јесам помало романтичар који вјерује, посебно што постоје докази који то подупиру, да добре идеје с временом превагну и учине свачији живот бољим. Такође, нисам ни аскета, нећу одбити лијеп хонорар или бесплатан пут на угодне локације. Али, потпуна истина је да оно што ме покреће као економисту чињеница да је економија забавна. Разумијем зашто толико много људи мисли да је економија досадан предмет, али нису у праву. Управо супротно. Тешко да има ишта, или бар мени није познато, шта би било толико узбудљиво као што је то проналажење доказа да значајни догађаји који покрећу точак историје, одређују судбине царстава и краљева, могу бити објашњени, предвиђени или чак се са њима може управљати помоћу пар симбола исписаних на папиру. Сви ми желимо моћ, сви ми желимо успјех, али ултимативна награда је једноставна радост разумијевања.”

(Princeton University: Paul Robin Krugman – “Incidents from My Career”)

Због свега, горе изнесеног, позивамо те да се прикључиш нашој академској породици тј. да изабереш Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву као мјесто гдје ћеш стицати знања из економије. Свјесни горе поменуте чињенице да економија прожима и све друго што те окружује, те да живимо у дигиталном добу, током студија ћеш у мањој мјери стицати и знања и вјештине које ти буду потребне из кориштења ИТ технологија, учићеш стране језике, сагледаваћеш културу из једне друге перспективе посматрања и провести одређено вријеме на пракси – све са циљем да наредних неколико година буде вријеме за које ћеш једног дана сматрати да је паметно искориштено, ако већ и не да се радило о најљепшем периоду твога живота.

Уз жеље добродошлице на наш Факултет,

Проф. др Марко Ђого, декан