Бизнис и друштвено одговорно пословање могу бити мотор развоја заједница и друштвене кохезије, поручено је данас са округлог стола „Улога бизниса у јачању социјалне кохезије, процеса помирења и одрживог развоја“, одржаног на Палама у организацији Економског факултета Пале и организације Цатхолиц Релиеф Сервицес (ЦРС).

Претпоставка одрживог развоја јесте повољан пословни амбијент, казао је декан Економског факултета Пале проф. др Радомир Божић.

Бизнис, одрживи развој, мир и социјална кохезија су питања која су данас најважнија и која немају алтернативу, а сва су она међусобно повезана. Успјех у том смислу може бити само регионалан и само заједно можемо ићи напријед – казао је проф. др Бранко Ђерић. Наш образовни систем мора бити другачији како бисмо дјецу од малена учили комуникацији и критичком размишљању и како бисмо имали више предузетника. Осим тога, бизнисмен у друштву мора бити цјењенији – истакао је професор Ђерић.

Дајана Богдановић и Амер Париповић из ЦРС-а истакли су како пројекат ПРО-Будућност, који се реализује у склопу њихове организације, проводи своје активности у 75 локалних заједница и како су за све њих карактеристични слични проблеми.

Људи увелико одлазе из Босне и Херцеговине, чак и из већих градова, и ни велика плата више није довољан мотив да их овдје задржи. Зашто? Па није само плата нешто што ће задржати упосленика него и амбијент у компанији али и цијелој локалној заједници. Зато смо и покренули пројекат кроз који желимо ујединити бизнисе, невладин сектор па и представнике политике да заједнички креирају бољи живот у локалним заједницама – казала је Богдановић.

Бизниси се морају укључивати финансијски у друштвени живот и помагати заједници на организован начин. Наша теза је да, ако људи имају у својој локалној заједници довољно садржаја и развијен друштвени живот, они ће бити задовољни, а то ће се вратити и бизнисима. Зато ми желимо да улагање бизниса у локалну заједницу постане пракса – додао је Париповић.

Проф. др Азиз Шуње са Економског факултета у Сарајеву казао је како нема успјешне економије без успјешних бизниса те како би фокус требао бити на подстицању предузетништва и самозапошљавања. Највећи број бизниса у Европи су управо микро бизниси. Они генерирају готово половину радних мјеста и велики дио БДП-а, али истовремено велики број њих и пропада. Највећи разлог за то јесте слаба едуцираност о томе како се бизнис води јер није исто направити ципелу и водити фабрику обуће. Зато је одговорност на факултетима да младе охрабри али и научи. Јунаци ове земље су управо људи који су створили своје бизнисе а иза сваког од њих стоји по једна храбра одлука. Наш амбијент за пословање јесте лош, али када се будемо више бавили бизнисом мање ћемо се бавити неким другим, негативним стварима – поручио је професор Шуње.

На округлом столу представљен је и примјер компаније која својим дјеловањем позитивно утиче на локалну заједницу.Ајла Карсић из компаније Џитаса (Јитаса), која се бави рачуноводственим услугама за непрофитни сектор у САД-у, казала је како компанија на свој начин покушава допринијети одрживом развоју и кохезији. Ми запошљавамо млади кадар без искуства и једна смо од ријетких компанија које то чине. На годишњем нивоу запослимо 30-ак младих који немају радног искуства и на тај начин доприносимо њиховом развоју. Нудимо јако добре услове за развој каријере. Осим тога, локалној заједници доприносимо и волонтирањем. Наиме, два дана годишње наши запосленици волонтирају у различитим организацијама и на тај начин доприносе развоју заједнице – казала је Карсић.

На округлом столу учествовали су и представници Општине Пале, Центра за социјални рад Пале те представници удружења “Сунце” са Пала. Своја искуства изнијели су и Срђан Јеремић, предузетник из Источног Новог Сарајева те представници компаније „Мраз“ Пале.

Учесници су истакли са каквим се проблемима суочавају у свом раду те да дио проблема почива у апатичности младих људи и неспремности да раде у приватном сектору. Позитивни примјери који су истакнути на округлом столу су показали да запослени ипак препознају друштвени ангажман својих послодаваца и да предност дају компанијама које су друштвено одговорне и брину о заједници.

Економски факултет Пале

Извор: портал Бизнис Инфо