Научна конференција „Јахорински пословни форум“ чија је тема била „Индустрија 4.0 – изазови у менаџменту, дигитални трендови и употреба вјештачке интелигенције“ у организацији Економског факултета Пале, одржана је на Јахорини у хотелу Термаг у периоду 27. 3 – 29. 3. 2025. године.

Конференција је окупила више од 130 еминентних научних радника из земље и иностранства, који су изложили преко 70 научних и стручних радовa.

Декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Младен Ребић је изјавио да се може похвалити ауторима из 12 земаља свијета. Посебно је истакао ауторе из Америке, Јапана, Португала, Њемачке, Хрватске, Албаније, као и свих земаља у окружењу.

Продекан на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву доц. др Срђан Кујунџић изјавио је да је ова Конференција и више него значajна и додао да ће радови бити објављени у Зборнику, који ће бити доступан јавности.

Директор Истраживачко-развојног института за вjештачку интелигенцију Србије Дубравко Ћулибрк на Конференцији је говорио о примјени вјештачке интелиганције у медицини. Он је додао да је према свјетским истраживањима први сегмент који се највише аутоматизује анализа слика у медицини.

Осим директора Истраживачко-развојног института за вjештачку интелигенцију Србије Дубравка Ћулибрка, говорници на пленарној сесији били су представници Универзитета Флориде из САД и Универзитета Баликешир из Турске, декан Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Дејан Бокоњић и проф. др Дарко Петковић са Машинског факултета Универзитета у Зеници.

Суорганизатори Kонференције су Економски факултет Универзитета Црне Горе, Економски факултет у Суботици, Центар за иновативност и предузетништво Зеница, Економски факултет Универзитета “Свети Ћирило и Методије” у Скопљу, Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Факултет за логистику Универзитета у Марибору, Медицински факултета Фоча и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије.

Након пленарне сесије, одржана је панел дискусија на тему „Вјештачка интелигенција у привреди: иновација или изазов?“, на којој су учествовали проф. др Ивица Вежа, професор емеритус са Факултета електротехнике, стројарства и бродоградње из Сплита, проф. др Зоран Кековић, редовни професор Факултета безбедности Универзитета у Београду, затим Марко Гавриловић, инжењер за истраживање и развој вјештачке интелигенције са Машинског факултета Универзитета у Београду, мр Санид Мухић, докторанд у области ИКТ технологија на Факултету за саобраћај и комуникације и виши асистент на Политехничком факултету Универзитета у Зеници и Марко Дубочанин, оснивач и директор Silver Bell Group. Панел дискусијом је модерирао доц. др Дејан Мирчетић, са Факултета техничких наука. Панелисти су се сложили да вјештачка интелигенција представља снажан алат за унапређење пословних процеса, оптимизацију ресурса и повећање конкурентности на глобалном тржишту. Посебно је наглашено да предузећа која брже усвоје вјештачку интелигенцију могу стећи значајну предност. Наравно, увођење вјештачке интелигенције у пословање није без препрека. Питања регулације, етичке дилеме, као и страх од губитка радних мјеста су међу главним изазовима. Нарочито је истакнута потреба за прилагођавањем образовног система како би радници стекли нове вјештине неопходне за рад са вјештачком интелигенцијом. Панелисти су истакли потребу за сарадњом између академске заједнице, индустрије и државних институција како би се створило подстицајно окружење за развој вјештачке интелигенције. Панелисти су истакли да вјештачка интелигенције није само иновација, већ и изазов који захтијева стратешко планирање, прилагођавање и континуирану едукацију.

Концепт Индустрије 4.0 присутан је у одређеном броју пословних система у Босни и Херцеговини и у циљу његове што правилније оцјене и будућег развоја препоручује се отварање ширих пројектно-истраживачких активности којим ће се постигнућа пословних система валоризовати на објективно квалитетнији начин од самог анкетирања која су парцијално рађена. Подстичу се високошколске организације да у склопу првог циклуса студија у оквиру различитих предмета шире упознају студенте са концептом Индустрије 4.0. У оквирима мастер и докторских студија препоручује се отварање једног или више предмета у којима би се учило о прошлости, садашњости и будућности индустријских концепата са циљем схватања мултидисциплинарности приступа Индустрије 4.0 и Индустрије 5.0. Трансформације и брзе промјене које имамо у пословном сектору, које су значајно брже него што их академски сектор данас прихвата и примјењује, тражи велике трансформације. У том смислу концепт „Фабрика за учење“ (Learning Factories) о којем се на Конференцији ЈБФ 2025 дискутовало постаје врло интересантан и за регионални академски сектор. Свјетска асоцијација за сједиштем у ТУ Дармштадт (Technische Universität Darmstadt) у Њемачкој и центар за наш регион (Свеучилиште у Сплиту) су веома отворени за сарадњу што је од њихових представника на Конференцији посебно истакнуто. Развој дигиталних платформи за производњу и индустрију, систем здравства,  пољопривреде и руралног развоја, сектора енергетике и саобраћаја, постају темељне одреднице пословног развоја у наредној деценији, које траже пуну укљученост академског сектора, ресорних министарстава и пословног сектора. Уз правилно усмјеравање, вјештачка интелигенција може постати кључни фактор привредног раста и развоја.

Након панел дискусије, одржане су појединачне сесије, на којима су учесници имали прилику да изложе своје радове и дискутују о актуелним темама. Свака сесија је била посвећена одређеним аспектима савремених изазова и трендова, при чему су учесници представили истраживачке радове и анализе које су допринијеле дубљем разумијевању тема. Сесије су биле интерактивне, омогућавајући учесницима да кроз дискусију размијене мишљења, искуства и изазове са којима се суочавају у својим областима рада. Закључено је да дигитална трансформација и Индустрија 4.0 значајно утичу на различите секторе, пружајући нове могућности, али и захтијевајући прилагођавање постојећих пословних модела и стратегија. Дигитална трансформација мијења традиционалне менаџерске моделе и захтијева брзо прилагођавање. Неопходно је стратегијско реструктурирање предузећа у циљу проналажења оптималне организационе структуре и стратегије, неопходне за очување и повећање конкурентности. Менаџери морају да улажу у развој дигиталних вјештина запослених како би постали и остали успјешни. AI омогућава анализу великих количина података и оптимизацију пословних процеса. Смањује трошкове, повећева ефикасност и продуктивност запослених, такође, повећава и конкурентност предузећа. Имплементација вјештачке интелигенције мора бити усклађена са етичким принципима и друштвеном одговорношћу. Транспарентност алгоритама и регулатива су кључни фактори у избјегавању злоупотреба. Постоји потреба за јасним етичким смјерницама у коришћењу вјештачке интелигенције.

Пријатељи овогодишње Конференције су: Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, Град Источно Сарајево, Општина Пале, Општина Источно Ново Сарајево, Општина Источна Илиџа, Општина Рогатица, Олимпијски центар Јахорина, Централна банка Босне и Херцеговине, Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине, Подручна привредна комора Сарајевско-романијске регије, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево, ОДС Електродистрибуција а.д. Пале, Сарајево гас а.д. Источно Сарајево, Гас промет, „Infinle consulting“ д.о.о, “Power” Рогатица, Пекара „Златно зрно“, Визион д.о.о. Рогатица, Хотел „Дамис“, Хотел „Jet Set”, “Apeiro” хотел и Хотел „Термаг“.

Економски факултет Пале са поносом истиче да је 14. Јахорински пословни форум 2025. године успјешно реализован, окупивши реномиране научнике и стручњаке из различитих дијелова свијета. Овогодишња тема показала се као изузетно актуелна, а дискусије, излагања и панел сесије пружиле су драгоцјене увиде у будућност менаџмента, дигиталних трендова и примјене вјештачке интелигенције.

Захваљујемо се свим учесницима, суорганизаторима, партнерима и пријатељима Конференције који су својим ангажманом допринијели овом значајном научном догађају. Посебно нас радује чињеница да је препознат труд, рад и залагање свих који су учествовали у организацији, те се надамо да ће свака наредна Конференција бити још садржајнија, квалитетнија и успјешнија. Видимо се наредне године!

 

 

Економски факултет Пале