На Јахорина је данас свечано отворена XV Међународна конференција „Јахорински пословни форум 2026“, која се ове године одржава под називом „Регионални и локални развој у контексту реиндустријализације и зелене транзиције“. Дводневни скуп окупио је 177 учесника из 12 земаља, чиме је још једном потврђен његов међународни значај и релевантност.

Организатор конференције је Економски факултет Пале Универзитет у Источном Сарајеву. Декан факултета, проф. др Младен Ребић, истакао је да се Конференција одржава 15. пут, те нагласио да је овогодишње издање посебно фокусирано на питања локалног и регионалног развоја, реиндустријализације и зелене транзиције као кључних изазова савременог друштва.

„Број пријављених и прихваћених радова представља велики понос и додатни подстрек за даљи развој конференције. Учешће представника из 12 земаља потврђује њен међународни карактер, али и значај за академску и ширу друштвену заједницу“, рекао је др Ребић, додајући да форум доприноси и туристичкој промоцији Јахорине.

Рад Конференције организован је кроз три тематске сесије које обухватају области финансија, индустрије и енергетике, те туризма, логистике и ланца исхране. Посебан акценат стављен је на питања зелене транзиције, одрживог развоја и здраве исхране, као и на потребу прилагођавања економских политика савременим глобалним трендовима.

Проректор за научно-истраживачки и умјетнички рад на Универзитету у Источном Сарајеву, проф. др Јелена Крунић, указала је на значај оваквих скупова за размјену знања и искустава, али и за дефинисање конкретних смјерница развоја.

„Кључно питање јесте како да јачамо локалне заједнице, очувамо ресурсе и унаприједимо привреду, а да останемо одговорни према простору у којем живимо и генерацијама које долазе“, нагласила је Крунићева.

Предсједник Научног одбора конференције, проф. др Драган Кулина, изразио је очекивање да ће дискусије и излагања резултирати конкретним препорукама које ће бити примјењиве у пракси.

„Неопходно је прилагодити постојеће развојне планове новим околностима. Кључ успјеха лежи у јачању сарадње између институција, академске заједнице, привреде и доносилаца одлука, како би се кроз заједничко дјеловање дошло до одрживих и ефикасних рјешења“, поручио је др Кулина.

Учесници Конференције посебно су указали на изазове попут депопулације, деаграризације, недовољне валоризације природних ресурса и слабијег развоја руралних подручја. Истакнуто је да без снажне производње и јасно дефинисане индустријске политике није могуће остварити дугорочан економски раст, те да су иновације, дигитализација и савремене технологије кључни фактори будућег развоја.

Излагање радова биће настављено сутра на Економском факултету на Палама, након чега су планирани закључци и званично затварање Конференције. Очекује се да ће форум резултирати конкретним препорукама које ће допринијети унапређењу регионалног и локалног развоја у контексту савремених глобалних изазова.

Економски факултет Пале